ПРЕДСТАВЉЕНА ФИНАЛНА ВЕРЗИЈА ПРОГРАМА РАЗВОЈА ТУРИЗМА

Аутор:Весна Ђорђевић

Презентација финалне верзије Програма развоја туризма Општине Врњачка Бања за период  од 2022. до 2025. године, организована је у Хотелу „Врњачке терме“ 14. децембра.  У изради овог стратешког документа чији је циљ да дефинише ресурсе и атракције Врњачке Бање и опште услове за унапређење туризма, учествовали су Центар за истраживања и студије туризма из Новог Сада и Агенција за консалтинг и менаџмент „Саветник у туризму“ из Београда.

– Туризам је једна од најважнијих привредних грана која вишеструко утиче на друштвено-економски живот сваке државе, па тако и наше. Врњачка Бања је благовремено препознала значај ове гране и зато континуирано ради на њеном унапређењу, рекла је заменица начелника Општинске управе, Татјана Ђурђевић Степанић, која је поздравила окупљене у име домаћина, Општине Врњачка Бања.

Представницима врњачке локалне самоуправе и туристичког сектора, кључним актерима на дестинацији,  нови Програм развоја представио је др Милан Ћулић, један од учесника у изради овог документа, односно део тима који је обавио озбиљну анализу стања туризма у Врњачкој Бањи, недостатака, предности, потенцијала.

– Анализа је показала да је Врњачка Бања и даље краљица бања у Србији. Ми смо се потрудили да сагледамо све ресурсе и све атракције на територији општине Врњачка Бања и да их ставимо у један функционалан систем који препознаје туристичке производе, туристичка тржишта (туристе који треба да дођу у Бању), препознаје простор за повећање броја долазака и броја ноћења, као  и утицај на повећање конкурентности, тако да добијемо један квалитетан туристички производ који је заокружен, има јасан имиџ, дестинацију која је препозната по свом бренду и да једноставно освојимо нова тржишта, а то смо дефинисали кроз квантитативне циљеве овог документа, каже др Милан Ћулић, председник Управног одбора Центра за истраживање и студије туризма.

Истраживања су показала да је у Врњачкој Бањи доминантно тржиште Србије, односно да 85 посто туриста долази из Србије, што значи да постоји изузетно велики простор за освајање тржишта у региону која су релативно близу. С друге стране, дошло се и до предлога за унапређење маркетинг система, унапређење система управљања промоцијом на дестинацији и укључивање актера из јавног, приватног, невладиног и академског сектора који је врло важан.

– Посебно треба радити на конкурентности. Снажнија понуда, препознавање атракција и ресурса који су заокружени у један квалитетан туристички производ, у понуду производа и услуга, утиче на конкурентност. У том случају немате више просечну цену смештаја од 120 еура, него идете ка ономе што је Бања Виши или Баден Баден са својих 250 до 350 еура за ноћење и на тај начин утичете на повећање конкурентности. То нису само додатно високе цене за хотелијере, већ и простор за унапређење малих предузетника кроз продају сувенира, додатно запошљавање на дестинацији, ангажовање већег броја туристичких водича и то је свеукупни туристички развој, појашњава др Милан Ћулић.

То што је Врњачка Бања изузетно оптерећена по питању посете и ноћења током летњих месеци, а изузетно „растерећена“ у хладнијем делу године, односно изразита сезоналност, даје простора за препознавање комплементарних активности које се заокружују у понуду кроз спортски или конгресни туризам и, уколико је стратешки вођено, повећава попуњеност и утиче на повећање конкурентности.

– Програм развоја не треба пуно да се бави инфраструктуром имајући у виду да постоје друга планска документа на локалном нивоу, али је ипак дао смернице јер је квалитетна инфраструктура предуслов за добро туристичко зонирање. Напоменули смо који то плански документи треба да се ажурирају, а који наредни плански документи треба да узму у обзир ове смернице да бисмо добили целокупан оквир имплементације стратешког документа који се односи на планирање туризма до 2025, закључује др Ћулић уз напомену да је програм развоја заправо постављен као јасан путоказ.

После јавног увида и јавне расправе, данашње презентације, Програм развоја туризма Општине Врњачка Бања за период од 2022. до 2025,  као стратешки документ, биће прослеђен Скупштини на усвајање.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ