Специјална болница за интерне болести Врњачка Бања 14. новембра прославила је лекарску славу Светог Козму и Дамјана. Након обреда и пресецања славског колача, окупљенима се обратила директорка ове установе др Вања Балшић, скренула је пажњу да на прво место увек стављају људске односе и бригу према пацијентима и указала на побољшања и унапређења у болници која упркос великим изазовима не изостају.
– После година у којима смо се борили за опстанак установе, за опстанак у плану мреже здравствених установа, да останемо самостални, са истом наменом и истим бројем постеља, задовољство је да се сада боримо за унапређење квалитета, обима и садржаја рада у свим службама, а наш је рад све разноврснији. Знате да је за нас као лекаре и здравствене раднике човек највећа вредност као и да је у нашој установи акценат увек био на особљу па смо и у претходној години остварили кадровски напредак пријемом у радни однос: једног интернисте, три лекара опште медицине, пет медицинских сестара и два радника техничке службе. У скорије време очекујемо пријем још двојице лекара интерниста. Остварили смо и стручни напредак упућивањем на специјализацију из радиологије на Медицинском факултету у Београду нашег др Боћанина, наставком специјализације из интерне медицине у Београду и Новом Саду друга два наша млада лекара; главна сестра завршила је обуку из руковања медицинским отпадом у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у Београду, особље кухиње обуку из хигијене, наш запослени обавља обуку из противпожарне заштите у „Добровољном ватрогасном друштву Крушевац“; фармацеуткиња Ана Дивац била је у редовној спољној провери квалитета стручног рада у апотекарској делатности, ја сам и у овом мандату члан Управног одбора Удружења коронарних јединица Србије, једног од најстаријих стручних удружења у нашој земљи чији сам један од оснивача. Сви наши здравствени радници у току ове године успешно су обновили лиценце за рад. Проширили смо палету лекова и санитетског материјала. У жељи да побољшамо доступност здравствене заштите почели смо са радом радним даном у другој смени и недељом пре подне у лабораторији и радом у другој смени на хемодијализи, набавили имунохемијски анализатор, наставили са припремама за почетак рада рендгена и спирометријског кабинета и набавку апарата за брзо одређивање тропонина који је маркер некрозе миокарда. У току претходне године нашу болницу посетили су професор др Небојша Антонијевић из Клиничког центра Србије, проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада др Драгомир Карајовић и Вукашин Радуловић, директор информатичке куће „Инфолаб“ из Београда, а за неки дан очекујемо професора др Небојшу Тасића из „ИКВБ“ Дедиње као и др Милену Пандрц са „ВМА“. Учествовали смо у акцији обележавања Светског дана срца 29. септембра и извели превентивну акцију мерења телесне масе, гликемије, крвног притиска и ултразвучних прегледа срца. Организовали смо предавања о леку „Форксига“ из угла ендокринолога и кадриолога, били гости на предавањима у „СБ Меркур“, „Винарији Грабак“, „Бетон хали“ у Београду, „КЦ“ у Крагујевцу, „ОБ Студеница“. У периоду од претходне године наставили смо успешну сарадњу са нашом најеминентнијом здравственом установом, „ИКВБ“ Дедиње. У сарадњи са њима, 22. овог месеца ћемо у нашој болници отворити „Хиспа“ центар за превенцију „КВБ“. Наставили смо и сарадњу са Историјским архивом из Краљева и у сарадњи са њима кренули у сређивање болничке архиве што је веома храбар подухват ако се има у виду број докумената као и недостатак простора за њихов смештај на начин предвиђен прописима. Донели смо нова акта и то, пре свега, Акт о процени ризика за безбедност и здравље на раду, Правилнике о коришћењу средстава за репрезентацију, стицању и расподели сопствених прихода, службеним путовањима, канцеларијском и архивском пословању са листом категорија, План управљања медицинским отпадом, набавили и оверили Књигу евиденције о издавању опојних супстанци. Написали смо више иницијатива за анексирање Уговора о финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са Републичким фондом за здравствено осигурање, исти анексирали више пута, донели план рада, завршни рачун, разне финансијске и планове јавне набавке, урадили измене систематизације радних места са табеларним приказом, обавили разне јавне набавке, конкурсе, лицитације, решења, донели разне одлуке. Упоредно са овим, радили смо на унапређењу простора. Такође смо радили на информатичком и унапређењу медицинске и немедицинске опреме. Поред ових достигнућа на која смо, у овим тешким временима у којима, по мојем мишљењу, трећи светски рат увелико траје, изузетно поносни, најпоноснији на оно што сматрамо за највећу вредност и највеће достигнуће наше установе, а то су њена препознатљива организациона култура и организациона клима. У нашој болници посебно се негују хришћанске врлине саосећања са оним ко пати, хуман и топао однос према болесницима, љубазност, негује се самосталност у раду и способност за тријажу, процену приоритета. После 30 година рада могу да кажем да болеснику највише помогне онај ко се за њега искрено заложи, ко примети почетне промене, ко се потруди да тражи узрок тегоба, а не да их маскира симптоматском терапијом, то је оно чиме мислим да наша установа такође може да се похвали. И то није непрепознато. У анкетама о задовољству корисника услуга у установама секундарне здравствене заштите нашег округа, из године у годину, највеће је задовољство услугама у нашој установи иако је она, у односу на друге, много скромнијих могућности. И све то зато што се у свакодневном раду, у ери медицине засноване на доказима, водимо не само стручним протоколима и Хипократовом заклетвом, већ и хришћанским врлинама, хуманим и посвећеним односом према болеснику, захваљујући вредном и несебичном ангажовању свог нашег особља, у двадесетчетворочасовном раду како у просторијама болнице тако и у току бројних пратњи до различитих адреса, дању и ноћу, викендом и празником, по свакаквом времену, са покретним и непокретним болесницима, често у животно угрожавајућим стањима, унапред планираним и изненадно искрслим. На томе им се и овом приликом најсрдачније захваљујем. Захваљујем се и свима који су на било који начин помогли да наши резултати буду овакви, донацијом у роби, новцу, услугама, саветима, подршком, контактом, инфомацијом. Нећете ми замерити што не могу, а да овом приликом не поменем Радојицу Ђурђевића, нашег суграђанина, мог дугогодишњег а посебно искреног пријатеља ове установе који нам је помогао да преживимо једну од безброј реформи здравственог система 2004. године и у тој борби истрајавао до, буквално, последњег даха, разумејући значај наше болнице и ценећи њен допринос у очувању живота и здравља народа овог краја и подршку целокупној нашој туристичкој привреди. Разумео је да је у сваком месту које има срећу да има болницу, она најважнија установа у њему из простог и једноставног разлога што је здравље највећа вредност сваког од нас, а многи од нас смо сведоци да је ова установа за 80 година постојања била од помоћи свакој породици у нашем крају. Посебно се и увек захваљујем Богу на прилици да, као неко ко најбоље познаје здравствене потребе нашег становништва, будем на челу овог колектива и са њим постигнем ове резултате. Хвала му и на тако искреним пријатељима као што сте ви који су препознали мој и наш труд и напор да могућности савремене медицине која галопирајуће напредује и захтева софистициране методе дијагностике и лечења, буду што доступније онима који се нама обраћају за помоћ, да се направи искорак из свакодневних послова, да се болести препознају и лече у што ранијем стадијуму, да се болесници у поступку дијагностиковања и лечења осећају што боље, сигурније и пријатније; посебно напор да се уз поштовање медицинске доктрине и етике поштује и хришћанска етика, да приступ болесницима буде индивидуализован и персонализован, топао и људски, несебичан и хуман, и то у условима недостатка простора, недовољног броја лекара специјалиста, са скромном опремом, у време либералног капитализма и глобализације, рекла је др Вања Балшић.
