„Хлеб наш насушни“ назив је и тема предавања које кроз најлепше и најпознатије средњовековне фреске из српских манастира, кроз облике и композиције, као храну за тело и храну за душу сагледава Марина Лукић Цветић, историчар уметности. Иза предавања које је уочи Савиндана, 26. јануара, одржано у врњачком Замку културе, стоји Музеј слатка – Кућа Цветића.
– Програми из Музеја слатка публици су већ добро познати и публика нам радо долази. Ми смо посвећени нематеријалном културном наслеђу, бавимо се презентацијом и ревитализацијом наслеђа грађанске Србије, а у целокупном културном благу важно место заузима и гастрохеритологија – посебна грана науке која се бави истраживањем историје хране (укусима, мирисима, начинима конзумације хране кроз историју и реконструкцијом трпеза). Овај пут је пажња посвећена средњовековном хлебу, рекла је на почетку програма др Лидија Цветић Вучковић, теоретичар уметности.
Предавање је први пут одржано на обележавању 800 година аутокефалности Српске православне цркве у Народном музеју Краљево, а аутори кажу да се тема савршено уклапа и у светосавску тематику јер је Свети Сава вечна инспирација са неисцрпним саветима за живот у свом делу.
– Хлеб наш насушни дај нам данас, каже Оченаш потврђујући величину и значај хлеба као хране за тело и душу. Поента овог предавања је пак, да сагледамо облике хлеба у средњем веку, њих сам и лично умесила и изнела вечерас пред публику. Нажалост, у Источном римском царству, односно Византији не постоји ни једна сачувана књига рецепата, па сам радила на основу грчких монашких хлебова. Иначе, хлеб је у то време значио и хијерархију и знало се који сталеж једе који хлеб. У то време само се нафора за причешће правила од белог брашна, рекла нам је Марина Лукић Цветић, напомињући да кућа не треба да заноћи без малог парчета хлеба.
Крајњи циљ ове теме и турнеје по Србији, наводе ауторке, јесте да се сагледа зашто се хлеб у нашој земљи данас толико баца, јер традиција нас учи да се хлеб једе док се не поједе. Како многи проблем виде у квалитету хлеба, савет је да „уђете у ванглу“, да се удубите у врсте брашна и да кренете да здраво и у духу православља храните своју породицу.
