МОНОГРАФИЈА МАРИЈЕ ПЕТКОВИЋ „ПОЗДРАВ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ“

Марина Ст. Јанковић

У оквиру Жичког сабора библиотекара 2021, од 6. до 8. октобра у Краљеву и Врњачкој Бањи, одржан је стручни скуп са међународним учешћем „Библиотеке и културни туризам“. Учесници сабора библиотекара обишли су 7. октобра Врњачку Бању и врњачку Библиотеку, у којој је у вечерњим сатима организована промоција монографије „Поздрав из Врњачке Бање“, Марије Петковић. Поред ауторке, учествовали су  рецензент др Дејан Вукићевић из Народне библиотеке Србије и уредница  стручног скупа, виши дипломирани библиотекар Катарина Јаблановић из НБ „Стефан Првовенчани“ из Краљева.

– Ауторка је дала преглед појаве феномена разгледнице у свету у 19. веку, потом и у Србији. Осим оног основног историографског приказа задрла је и у техничку страну израде разгледница. Потом је представила историјски ход места Врњци као и оснивање Врњачке Бање, а самим тим и насеља Врњачка Бања. Ова монографија резултат је вишемесечног рада, пре би се могло рећи рударења по библиотекама, музејима, архивама. Писана је живим, јасним, питким језиком. Наслања се на тренд у историји који траје веће две деценије, а бави се историјом приватног живота. Могла би се, чини се, гледати и читати као филм и књижевно дело, роман, на пример. Са преплетеним судбинама њених посетилаца и њихових адресата чији се патинирани ликови смењују као на филмској траци.

Ауторка је у илустровању отишла даље од самих разгледница и фотографија Врњачке Бање дајући шири контекст причи о њима, укључивањем у избор и оних које су израђиване у европским метрополама.

Разгледнице су нека врста топографске личне карте места, у њима се очитавају мêне  градова и насеља, њихови преображаји. Веома су захвалне за истраживање, пре свега историчарима и хроничарима, али и поред ове чињенице остале су недовољно проучене у нашим српским оквирима.

„Поздрав из Врњачке Бање“ постаће назаобилазно дело у истраживању разгледница  и фотографија, ове надасве занимљиве области некњижне грађе у оквиру библиотекарства, као и у изучавању историје Врњачке Бање. Могли бисмо рећи да су се у ауторки монографије коју представљамо, Марији Петковић, срећно сустекле историчака и библиотекарка и одужиле дуг свом завичају. Када би се урадила оваква монографија сваког места у Србији, била би то одлична помоћна илустрована историја Србије, а од Марије, верујем, можемо тек очекивати нове подухвате“, рекао је др Вукићевић.

Уредница скупа Катарина Јаблановић, прочитала је текст Мирјане Савић, историчара и музејског саветника из Народног музеја Краљево. „Одлучивши се да истражи и јавности представи разгледнице из Врњачке Бање, Марија Петковић се латила једног веома инспиративног и за туристички топоним са готово век и по дугом традицијом- потребног подухвата.  Уводном максимом Жоржа Дибија: „Задатак историчара је да пронађе документ, да га добро проучи, а потом да му удахне живот“ наговестила је комплексност свог приступа теми, коју је темељно сагледала и као историчарка и као библиотекарка. Методолошки доследно представила је пут од настанка до експанзије разгледница као једног од омиљених видова комуникације као и њихово место у туристичком развоју Врњачке Бање. Припала ми је част да пишући о врњачким разгледницама похрањеним у краљевачком Музеју оставим писнани траг у овој драгоценој монографији“. – рекла је Мирјана Савић.

– Идеја о оваквој монографији појавила се још у време док сам студирала историју на Филозофском факултету у Београду. Желела сам да напишем књигу где би чињенице из архивских докумената биле искоришћене, дакле тачне, прецизне и валидне информације, искомбиноване са фото-документима. На другој години студија упознала сам се са разгледницама – важним историјским извором, где ми, историчари толико тога сазнајемо са аверсне и реверсне стране, добијамо толико информација…Тако ми је идеја о настанку једне такве монографије била још тада јако занимљива. Дуго је времена требало да се уложи у истраживање, да се дође до података. Наравно, бавећи се библиотекарством, та сазнања су се допунила. Иако је прошло доста времена од идеје до настанка ове књиге, цитирала бих Иву Андрића који је мишљења да: „Нема ни брзине ни спорости- постоји само један пут који човек прелази у зависности од своје моћи и умећа.“

У књизи  „Поздрав из Врњачке Бање“ у уводном поглављу објашњено је како је уопште дошло до појаве дописних карти и илустрованих разгледница, а потом је

расветљена историја трајања и употребе минералних вода у бањи у Врњцима. Уз помоћ историјских извора и архивских докумената приказан је и развојни пут  Врњачке Бање“, рекла је Марија Петковић и представила поједине сегменте књиге.

На крају, ауторка се захвалила Министарству културе и информисања Републике Србије које је омогућило штампање монографије „Поздрав из Врњачке Бање“ (издавач: НБ „Др Душан Радић“) и тако помогло да дугогодишњи истраживачки рад буде видљив и да „сви наши одговори на постављена питања како се некад живело у бањи у Врњцима, не буду у ћутању“.

У Краљеву, у Библиотеци „Стефан Првовенчани“, у трећој радној сесији 8. октобра, Марија Петковић  имала је излагање на тему „Позиција и активности Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у туристичкој понуди Врњачке Бање.“

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ