ВЕЛИКИ СРПСКИ НАУЧНИК АКАДЕМИК ВОЈИСЛАВ МАРИЋ, МАТЕМАТИЧАР

Марина Ст. Јанковић

У Замку културе, 4. августа, проф. др Малиша Жижовић са Факултета техничких наука у Чачку, одржао је занимљиво предавање о математичару, академику Војиславу Марићу. Тако је настављена вишегодишња традиција упознавања јавности са великим српским научницима у оквиру едукативног пројекта „Приче о времену“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник на пројекту проф. др Видојко Јовић, академик.

Математичар Жижовић о математичару Марићу

Први део предавања проф. др Жижовић посветио је историјату развоја науке и едукативних установа у Србији у 19. и 20. веку: од Велике школе (1808 – 1813), Лицеја у Крагујевцу и Београду, Велике школе 1863. до Београдског универзитета 1905. године. Изнео је занимљиве статистичке податке: Београд је 1834. имао 7.033 становника; 1859. Србија први пут прелази милион становника; број писмених 1874. године је 6,7%. Присутне је упознао са математичарима: Димитријем Нешићем који је 1912. извео првог докторанта, Михаилом Петровићем, Јованом Караматом, Војиславом Авакумовићем, Марићевим ментором.

Академик Војислав Марић (Нови Сад, 12. јануар 1930. – 1. август 2021.), оставио је значајан траг у области математичке анализе, а много је допринео и у развитку наставе и научног рада из области математике на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

За дописног члана Војвођанске академије наука (ВАНУ)  изабран је 1987, за дописног члана САНУ 1991,  а за редовног члана САНУ 2000. године. Био је члан Европске академије наука и уметности  у Салцбургу и Академије нелинеарних наука из Москве.

Носилац је Октобарске награде Новог Сада (1971), Награде ослобођења Војводине (1989), Повеље са плакетом и Награде (плакете) за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије (2002).

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ