У Замку културе, 4. августа, проф. др Малиша Жижовић са Факултета техничких наука у Чачку, одржао је занимљиво предавање о математичару, академику Војиславу Марићу. Тако је настављена вишегодишња традиција упознавања јавности са великим српским научницима у оквиру едукативног пројекта „Приче о времену“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник на пројекту проф. др Видојко Јовић, академик.
Први део предавања проф. др Жижовић посветио је историјату развоја науке и едукативних установа у Србији у 19. и 20. веку: од Велике школе (1808 – 1813), Лицеја у Крагујевцу и Београду, Велике школе 1863. до Београдског универзитета 1905. године. Изнео је занимљиве статистичке податке: Београд је 1834. имао 7.033 становника; 1859. Србија први пут прелази милион становника; број писмених 1874. године је 6,7%. Присутне је упознао са математичарима: Димитријем Нешићем који је 1912. извео првог докторанта, Михаилом Петровићем, Јованом Караматом, Војиславом Авакумовићем, Марићевим ментором.
Академик Војислав Марић (Нови Сад, 12. јануар 1930. – 1. август 2021.), оставио је значајан траг у области математичке анализе, а много је допринео и у развитку наставе и научног рада из области математике на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.
За дописног члана Војвођанске академије наука (ВАНУ) изабран је 1987, за дописног члана САНУ 1991, а за редовног члана САНУ 2000. године. Био је члан Европске академије наука и уметности у Салцбургу и Академије нелинеарних наука из Москве.
Носилац је Октобарске награде Новог Сада (1971), Награде ослобођења Војводине (1989), Повеље са плакетом и Награде (плакете) за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије (2002).
