ОДРЖАНА ТРИБИНА О РАЗРЕШЕЊУ ЦРКВЕНОГ РАСКОЛА СПЦ И МПЦ

Срећко Станојчић

Трибина о разрешењу раскола између Српске православне цркве и Македонске православне цркве, одржана је у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“, протекле суботе 18. јуна.

На трибини је говорио др Александар Раковић, из Института за новију историју Србије, а области његових интересовања су историја рокенрола и популарне културе, међународни односи, међуетнички односи и  међуверски односи.

Спор између Српске православне цркве и Македонске православне цркве деценијама је оптерећивао српски и македонски народ. Он не датира од педесетих година прошлог века већ много раније, од 1870. године. Тада је бугарска Егзархија добија противканонску аутокефалност од турске Порте, што је довело до „бугаризације“ Македоније, која је била врло радикална и трајала је деценијама. Најважнији догађај десио се 1876. године када је пуштена у саобраћај пруга од Врања до Скопља и када су у Македонију почеле да стижу српске књиге и новине, 15 година након што је почела „бугаризација“ Македоније. Бугарска идеја је до те мере постала јака, да није било шансе борити се против ње искључиво „српством“ него је „македонство“ позвано да буде савезник у тој борби, рекао је на почетку трибине др Александар Раковић.

Раковић је рекао да се Српска православна црква држала одлуке која је, око процедуре давања аутокефалности, донета 2016. на Критском сабору.

Раковић је објаснио да Мајка-црква одлучује о томе да ли су се стекли услови за додељивање аутокефалности Ћерки-цркви, а потом предлаже осталим аутокефалним Православним црквама да потврде и признају ту нову аутокефалну цркву.

Међутим, Цариградска патријаршија већ се оглушила о одлуку Критског сабора о додељивању аутокефалности, иако је тај Сабор сама сазвала, и упала је у територију Московске патријаршије на простору Украјине где је 2018. противканонски формирала тзв. Православну цркву Украјине.

Раковић је нагласио да је Цариградска патријаршија одлуком од 9. маја 2022. године да Македонску православну цркву разреши полувековног раскола, призна је под именом Охридска архиепископија и само у границама Северне Македоније, већ самовољно упала у канонску територију Српске православне цркве.

Тим упадом у канонски поредак Српске православне цркве, каже Раковић, Цариградска патријаршија је отворила пут за процедуру да она прва призна аутокефални статус Охридској архиепископији, према већ познатом украјинском сценарију.

Раковић подвлачи да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, када су се за то стекли услови, на мајском заседању 2022. једногласно донео одлуку да призна аутокефални статус Македонској православној цркви, како би се сачувао канонски поредак Православне цркве и пружила порука да се на тај начин спречавају интервенције на које је била спремна Цариградска патријаршија.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ