СЛОБОДАН ТИШМА, ГОСТ ТРИБИНЕ У БИБЛИОТЕЦИ

Аутор:Марина Ст. Јанковић

У оквиру циклуса трибина „Рок и књижевност“ гост врњачке Библиотеке био је Слободан Тишма (1946), српски писац и музичар. Модератори су били Срђан Чеперковић и Мирослав Сташић. Они су у интерактивном разговору представили Тишмин књижевни опус и музичку каријеру.

Тишма је оснивач новоталасних бендова „Луна“ и „Ла страда“. Добитник је НИН-ове награде за 2011. годину, за роман Бернардијева соба.

Слободан Тишма је почео да се бави музиком раних 1960-их основавши пар бендова који нису имали већег успеха. Са појавом панка и новог таласа 1979. године је основао састав „Ла страда“, у коме су били и басиста Борислав Ословчан, бубњар Иван Феце Фирчи и гитаристи Драган Настасић и Синиша Илић. „Ла страда“ је 1980. године прерасла у „Луну“ који су поред Тишме чинили и Зоран Булатовић Бале, Иван Феце Фирчи, Јасмина Митрушић и Марко Вукомановић Маре. Група „Луна“ је издала један албум, и то пошто се већ распала 1984. године, под именом „Нестварне ствари“. Текстове песама на овом албуму писао је Тишма. После распада „Луне“ Тишма је са Јасмином Митрушић обновио „Ла страду“, којој су се придружили још и Роберт Радић, Жолт Хорват и Данијел Стари. Њихова једина плоча „Ла страда“, снимљена је за један дан, а објављена је 1987. године. „Ла страда“ се расформирала 1989.  и Тишма се повукао из музичког света.

Вратио се литератури и објавио књиге поезије „Маринизми“„Врт као то“) и „Урвидек“ (2005), за коју је добио награду Стеван Сремац. У књижевним часописима повремено је објављивао дневничке записе под називом „Блуз дајари“ (Blues diary). Године 2009. објављује роман „Quattro stagioni“. У издању Културног центра Новог Сада 2011. године објављен му је роман „Бернардијева соба“, за који је добио НИН-ову награду.  Године 2022. објавио је аутобиографску књигу Астал тиш риба фриш – Живот песника political nigredo. Књига је била у ширем избору за НИН-ову награду.

– Апстрактна уметност ме је привлачила. Бавио сам се уметношћу на тај начин, а мање из искуства, из оног доживљеног. Наравно, кад сам прешао на прозу, онда се то променило. Проза и моји романи су настали на индивидуалном искуству.

Језичка игра је била основа на којој смо ми градили нашу поезију. „Врт као то“ је таква поезија. То је био мој мастерпис, нешто најбоље што сам до тад урадио и можда је требало ту да завршим.

Проза је јако прљава ствар. Кад упаднете у то, то су искуства и то не можете у прози да избегнете. У роману Живот песника писао сам о многим ружним стварима које сам проживео у детињству. Сестра ми је пребацила да сам оца приказао у јако лошем светлу. Кад пишете прозу, нема узмицања, морате да пишете до краја, рекао је Слободан Тишма и на задовољство публике приближио своје снове које је будан доживљавао.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ