ЧОВЕК ПОСВЕЋЕН НАУЦИ
Последња овогодишња сесија од пет предвиђених предавања о великим српским научницима у оквиру едукативног пројекта „Приче о времену“ одржана је 25. августа у Замку културе. О чувеном академику проф. др Михаилу Стевановићу (1903-2991) лингвисти, надахнуто је говорио проф. др Милош Ковачевић, доктор лингвистичких наука и редовни професор за Савремени српски језик, Синтаксу, Стилистику и Општу лингвистику. Радио је на Филолошком факултету у Београду, Филолошком факултету Рурског универзитета у Бохуму, филозофским факултетима у Сарајеву, Никшићу, Нишу, Петрињи, Бањалуци и Српском Сарајеву. Сада је запослен као редовни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
Области његовог интересовања су синтакса, семантика, стилистика и историја српскога књижевног језика. До сада је, уз више од 250 научних и стручних радова и 16 уџбеника српскога језика за основне и средње школе објавио и преко 30 књига.
Академик Михаило Стевановић је један од главних носилаца језичке политике у бившој Југославији.
– Основна научна интересовања Михаила Стевановића била су: дијалектологија и све дисциплине савременог српск(охрватск)ог језика, од фонетике преко морфологије и лексикологије, лексикографије , до синтаксе. Од 1929. године, када је објавио први рад, па до смрти 1991. године објавио је више од 300 научних огледа, расправа и студија, с тим да се његови радови, посебно његове граматичке књиге, прештампавају и након његове смрти. Убедљиво је најцитиранији аутор у србистици. Оно што је Белић био до педесетих година прошлог века, Стевановић је био после педесетих. Многе његове идеје и резултати општеприхваћени су у србистици.
Као присталица учења Александра Белића, дубоко везан за дело Вука Стеф. Караџића, Михаило Стевановић се готово читавог свог живота бавио везом књижевног језика са народним говорима, рекао је проф. др Милош Ковачевић.
